Филолог – часопис за језик књижевност и културу

Journal Information
ISSN / EISSN : 1986-5864 / 2233-1158
Total articles ≅ 689
Current Coverage
DOAJ
Archived in
SHERPA/ROMEO
Filter:

Latest articles in this journal

Lazar S. Savkovic
Филолог – часопис за језик књижевност и културу pp 442-464; https://doi.org/10.21618/fil2123442s

Abstract:
U radu se istražuje sintaksička struktura glagolskog izbijanja u srpskom jeziku u okviru generativnog teorijskog pristupa i načini na koje se ova vrsta elipse razlikuje u srpskom i engleskom jeziku. Testiraju se analize predložene u literaturi u cilju pronalaženja odgovora na tri osnovna pitanja: da li se glagolsko izbijanje zasniva na operaciji pomeranja ili na operaciji brisanja; da li rečenice u kojima je glagol izbijen u obe klauze, ali je povrativ na osnovu prethodne rečenice (diskursni antecedent), treba smatrati primerima izbijanja, te gde se u sintaksičkom stablu nalazi koordinacija dveju klauza. Dokazuje se da je, uprkos mnogim sličnostima, izbijanje u engleskom jeziku suštinski i strukturno drugačije od izbijanja u jezicima kao što je srpski. Na kraju se pokazuje da se analiza Gengel (2007), zasnovana na kontrastnom fokusu i operaciji brisanja, može primeniti na srpski i objasniti relevantne činjenice
Marija M. Opacic
Филолог – часопис за језик књижевност и културу pp 188-210; https://doi.org/10.21618/fil2123188o

Abstract:
У првом делу чланка предочавамо још један поглед на класификацију и теоријско-методолошке особености функционалнолингвистички усмереног испитивања семантичке категорије у оквиру поставке у чијем центру интересовања је, поред принципа локализације, и увођење критеријума дистинкције спољашњих и унутрашњих координата. Оваква класификација у својој основи полази од типологије лингвистичких истраживања према спољашњим лингвотиполошким координатама и разликовања општег и конкретизованог функционалистичког прототипа. Ова појава се разматра како на примеру локализације функционалистичког учења у лингвистици тако и праћењем његове конкретизације у једном од периода у историји српске славистике, чији почетак пада у осамдесете године XX века, када се лингвисти, ослањајући се на функционалнограматички модел А. В. Бондарка, окрећу семантичким категоријама и категоријалним семантичким комплексима. Ову епоху од тада па све до данас и у српској лингвистичкој русистици обележава варијантност пријема постулата функционалнограматичког учења, међу којима најснажнији утицај на његов даљи развој срећемо у делу П. Пипера и теорији семантичких локализација, чији корени сежу и ка временски удаљенијој локалистичкој теорији падежа М. Плануда. У другом делу рада бавимо се питањем унутрашње локализације на плану (суп)категоријалности посредством структурних и семантичких координата на примеру конфронтативно-типолошког поређења, оличеног у исказивању социјативних значења у руском и српском језику. Тиме је наше истраживање обухватило две велике групе локализационих показатеља, укључујући њихову дистрибуцију према опозицији спољашњост/унутрашњост, а затим и критеријуме доминантности и градуелности.
Ksenija M. Kondali, Sandra V. Novkinic
Филолог – часопис за језик књижевност и културу pp 487-503; https://doi.org/10.21618/fil2123487k

Abstract:
Toni Morrison’s superior literary oeuvre reconsiders the American past by introducing memories of subjects who have been ignored or misrepresented in official history, with particular attention to their identity construction. This paper aims to examine how the neglected history of African Americans is reconstructed in Morrison’s novel Home (2012) through remembrances of the protagonist, a Korean War veteran. His attempts to recall his personal and his family’s past shape the quest for identity. Concurrently, the narrative about the characters’ fates prompts a deeper retrospective of American race relations and debunks the myth of “the Fantastic Fifties” in the United States. Using scholarship on this topic and critical viewpoints of authors such as bell hooks about home in African Americans’ lives, this analysis seeks to explore Morrison’s novel Home, concentrating on how identity is constructed in the process of the main character’s remembrances of the past and growth toward self-respect
Isidora D. Komadina
Филолог – часопис за језик књижевност и културу pp 211-225; https://doi.org/10.21618/fil2123211k

Abstract:
The main goal of studying textbooks is to create an optimal textbook model. A foreign language textbook can be viewed from a theoretical and practical aspect of study. The analysis of Russian language textbooks of a generaleducational type from a theoretical point of view, implies a critical analysis of the structural and content components of the textbook as well as the formulation of the basic principles of its construction. Within the theoretical aspect, the analysis of textbooks can be approached from the socio-cultural plan, which takes place on two levels: content, and structural-organisational.In this paper, we consider whether the content of textbooks has the appropriate elements necessary for acquiring socio-cultural competence, which constitutes socio-cultural content, and how these contents can be presented in textbooks. What criteria do we use to evaluate the socio-cultural content of the textbook and how do we check the adoption of socio-culturalmaterial by students.
Milos M. Kecman
Филолог – часопис за језик књижевност и културу pp 569-574; https://doi.org/10.21618/fil2123569k

Abstract:
Драгићевић, Рајна (2020), Граматика у огледалу семантике, Београд: Чигоја штампа.
Marina J Šafer
Филолог – часопис за језик књижевност и културу pp 416-441; https://doi.org/10.21618/fil2123416s

Abstract:
У раду се испитују кондиционалне реченице чија аподоза има вредност говорног чина претње (нпр. Убићу вас од батина будете ли сликали моју децу.). Посматра се и комуникативна функција протазе – најчешће је то индиректни директив (наредба/забрана: → Немојте сликати моју децу!), а такође се анализирају синтаксичко-семантичке карактеристике овакве кондиционалне реченице: употреба везника, структура протазног, односно аподозног предиката (глаголски облици, употреба фазних глагола у протазном предикату, односно перформативних и модалних глагола у аподозном предикату и сл.), чести адвербијални детерминатори у протази (нпр. конструкција још једном), распоред протазног и аподозног дела и др. Будући да се претња превасходно јавља у неформалној, свакодневној (понекад оштрој и вулгарној) комуникацији, за корпус су одабране домаће телевизијске серије различитих жанрова (хумористички, драмски и криминалистички), а затим и домаћи интернет портали. Између осталог, утврђено је да је протазни предикат у највећем броју примера оформљен презентом глагола перфективног вида (и то најчешће фазних глагола наставити/ престати), мада у овој улози није редак ни футур други, док је аподозни предикат углавном у облику футура првог. Условни субјунктороид ли, који се најчешће јавља уз перфективни презент глагола бити у склопу футура другог (будеш ли / не будеш ли), такође је прилично фреквентан.
Snjezana N. Stankovic
Филолог – часопис за језик књижевност и културу pp 582-590; https://doi.org/10.21618/fil2123582s

Abstract:
Ичин, Корнелија (уредник) (2019), Искусство и революция: сто лет спустя, Филолошки факултет, Београд: Графичар.
Milan N. Janjic
Филолог – часопис за језик књижевност и културу pp 554-560; https://doi.org/10.21618/fil2123553j

Abstract:
Vučelj, Nermin (2020), Francuska kultura: jezik, društvo i duhovnost kroz epohe. Knjiga I ‒ od romanizovane Galije do renesansne Francuske, Niš: Izdavački centar Filozofskog fakulteta.
Sladjana M. Cukut
Филолог – часопис за језик књижевност и културу pp 380-398; https://doi.org/10.21618/fil2123380c

Abstract:
У раду се анализира један тип акценатских дублета у говору професионалних говорника, на материјалу информативног програма на јавном сервису у Републици Српској. Двојак изговор различитих форми четворосложних придјева представља системску појаву у говору и односи се на фреквентне придјеве страног поријекла изведене суфиксом -ски: економски, медицински, те на сложене домаће придјеве као нпр. малобројан, православни, средњошколски и сл. Овакви вишесложни придјеви могу се изговорити са акцентом на првом слогу, што у већини случајева не прихвата норма српског језика, или са акцентом на другом слогу. Евидентно је на основу сакупљене грађе да је процес савладавања норме у погледу изговора оваквих вишесложних ријечи започет, али га треба довршити јер су у питању изузетно фреквентне форме у јавној ријечи уопште, а не само у говору спикера и репортера.
Branislav D. Ivanovic
Филолог – часопис за језик књижевност и културу pp 363-379; https://doi.org/10.21618/fil2123363i

Abstract:
Фразеологија средњевисоконемачког језика и данас се сматра недовољно истраженом облашћу германистичке лингвистике. Доскорашњи недостатак савременог фразеолошког речника за наведени период, хетероген текстуални корпус ове епохе и непостојање чвршће везе између фразеологије и историје немачког језика само су неки од разлога за наведено стање. У фокусу истраживања фразеологије ранијих периода превасходно су се налазиле одређене супкласе, и то пословице, крилатице и геминатни фразеологизми, а током последње деценије интересовање истраживача окреће се осталим слабије проученим фразеолошким супкласама, пре свега различитим типовима идиома и колокација. У раду се на основу примера из корпуса утврђују формална обележја средњевисоконемачких компаративних фразеологизама из синхронијске перспективе. Наведена тема је од значаја за дијахронијску фразеологију с обзиром на то да дефинисана структурна обележја у системском смислу представљају предуслов за даља истраживања дијахронијских процеса примарне и секундарне фразеологизације код компаративних фразеологизама у млађим епохама, а захваљујући установљеним формалним обележјима могу се доносити нови закључци о питањима дијахронијских промена код ове супкласе, чиме се стиче увид и у шире процесе дијахронијског динамизма немачког фразеолексикона од средњевисоконемачког до савременог језичког стања. Јасно установљена формална обележја могу додатно да послуже и као један од индикатора за препознавање ових лексикализованих структура у средњевисоконемачком тексту. На основу анализе одабраних примера може се закључити да средњевисоконемачки компаративни фразеологизми превасходно представљају бицентричне структуре испод нивоа реченице, које чувају конзервативно стање када су у питању компаративне партикуле, а истовремено не показују редупликацију еквативних партикула. Именичка компонента у оквиру secundum-a показује средњевисоконемачке језичке иновације у смислу све чвршћег етаблирања левог поља номиналне фразе. У свом основном облику могу да имају и инверзију primum-a и secundum-а, а известан број компаративних фразеологизама може да показује и одређене фонетске специфичности, што иде у прилог конвергентнијем међуодносу између различитих фразеолошких супкласа у старијим језичким периодима.
Back to Top Top