Здравствено безбједна вода представља основу здравог живљења и један је од приоритета у примарној здравственој заштити. Безбједност подразумијева микробиолошки, физичкохемијски и радиолошки исправну воду, довољне количине воде и њену континуирану испоруку. Због великог епидемиолошког значаја воде, чији је утицај непосредан и путем које се могу добити разне заразне болести, или унијети штетне и опасне хемијске материје, неопходно је, у циљу заштите здравља људи, контролисати здравствену исправност воде за пиће. Циљ истраживања је утврђивање микрoбиолошке исправности воде која се користи за потребе прехрамбене индустрије, као и за напајање животиња. У периоду 2015-2017. године, 26,20% узорака воде није задовољило регулативу (Пропис, 2010; Пропис, 2015). Највећи број незадовољавајућих узорака био је због повећаног броја микроорганизама на 22°C (63,40%) и 37°C (54,90%), a када су у питању патогени микроорганизми, због присуства цријевних ентерокока (58,80%). Најмањи ризик од присуства колиформа и E. coli јe у води из водовода, док је он унатно већи у бунарској и изворској води. Присуство цријевних ентерокока значајно у све три врсте воде за пиће, a присуство сулфидоредукујућих клостридија утврђено је само у изворској води.