U ovom radu diskutujemo uticaj najnovijih tehnologija, prvenstveno veštačke inteligencije (AI) na šire društveno i prirodno okruženje, kao i na individualne živote ljudi u sve većem rasponu konteksta. Govorimo o AI kao kompleksnim ekosistemima napravljenim od prirodnih resursa, energije, infrastrukture, ljudskog rada, logistike, istorije, podataka i mnoštva klasifikacija. Uprkos tome što za sada AI nije ni veštačka a ni toliko inteligentna kao što se to predstavlja široj javnosti, postoji jaka težnja za njenom univerzalizacijom i apsolutizacijom. U ovom radu posebno smo diskutovali mogućnost primene AI u svrhu prepoznavanja emocija i nasilničkog mentaliteta u cilju prevencije nasilničkog ponašanja. To je zahtevalo analizu prakse prikupljanja podataka i njihovog klasifikovanja u fiksne kategorije kako bi se postigli “pouzdani” izlazi pretrage za različite potrebe. Profil nasilničke ličnosti je određen kako socijalno-relacionim tako i biološko-psihološkim karakteristikama, što predstavlja veliki broj varijabli koje treba uzeti u obzir prilikom konstruisanja algoritma za prepoznavanje emocija i nasilničke ličnosti. Naš zaključak je da sa trenutnim stepenom razvoja AI i veoma svedenim i diskretnim algoritmima nije moguće uzeti u obzir toliko podataka da bi se dobio pouzdan izlaz za predviđanje ponašanja kao i preduzimanje eventualnih mera, a da nisu diskriminatorne i opasne po pojedince i društvo u celini. Ali s obzirom na neverovatno brz tehnološki razvoj, naročito u oblasti kvantnog računarstva, pred ovom oblasti stoji veoma dinamična budućnost.